Dok svet strepi od blokade Ormuskog moreuza, geopolitički igrači su spokojni jer je ovaj plovni put jaka karta u njihovom špilu. Samo pretnja da bi tankeri morali da pređu na druge rute, dovela je do skoka cene nafte od 10%, piše CNN. Ormuski moreuz je važan put za transport sirove nafte iz zemalja oko Persijskog zaliva, kao što su Iran, Irak, Saudijska Arabija, Kuvajt, Katar, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati, ka ostatku sveta. Iran kontroliše njegovu severnu stranu. Prema podacima Američke uprave za energetske informacije (EIA), navodi CNN, kroz moreuz svakog dana prođe oko 20 miliona barela nafte, što predstavlja otprilike petinu globalne dnevne proizvodnje.
Geopolitički sukobi i cena nafte: Uzroci i posledice
Sirova nafta je doživela ogroman skok u junu 2025. godine, kada je porasla za više od 25% – sa oko 59 dolara po barelu početkom meseca na skoro 76 dolara 19. juna.
Po mišljenju stručnjaka iz naftne i gasne industrije, blokada Ormuskog moreuza čak i na kratko vreme dovela bi do naglog rasta, a cene nafte bi dostigle 100–150 dolara po barelu. Kada bi moreuz bio zatvoren duže od šest meseci, cena barela bi dostigla vrtoglavih od 250 – 300 dolara.
Poređenja radi, najviša ikada zabeležena cena sirove nafte dogodila se u julu 2008. godine, kada su cene porasle na više od 147 dolara po barelu, podstaknute geopolitičkim tenzijama, snažnom potražnjom i ograničenjima u snabdevanju.
U svetu globalne trgovine, logistika i geopolitika sve češće se prepliću. Kada cena nafte poraste, posledice se brzo preliju na cene transporta. U pozadini svakog skoka stoji mnogo više od tržišnih zakona – često su u pitanju međunarodni sukobi, sankcije i politička nestabilnost.
Kada smo kod sankcija, one utiču ne samo na zemlje pod embargom, već je njihov domet daleko veći.
Nad srpskom industrijom stoji tamni oblak sankcija nad Naftnom industrijom Srbije, koja je deo paketa sankcija Rusiji. NIS je ključna figura u Srbiji za nabavku i preradu nafte. Čak 70 odsto dizela i 85 odsto benzina, koji se potroši u Srbiji, dolazi iz NIS-ove rafinerije u Pančevu, dok ostatak dolazi iz uvoza. Rafinerija proizvodi motorna i avio-goriva, tečni naftni gas, sirovine za petrohemijsku industriju, ulje za loženje, bitumene i ostale naftne derivate. Zbog toga bi svaki poremećaj u nabavci ili preradi nafte u NIS-u mogao da dovede do nestašice goriva i skoka njihovih cena.
Iako je ponovo dobijen rok za postizanje dogovora, mora se što pre doći do trajnog rešenja, kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala.
Floating vs Fixed rate: Nova logika ugovaranja transporta robe
Kako god to zvučalo, logističari prate geopolitička pitanja, kao što paori gledaju u nebo. Kao što vremenske prilike utiču na prinos žita, cena nafte reaguje gotovo trenutno na neizvesnosti na globalnom tržištu.
Kako to utiče na logistiku? U najdirektnijem smislu, skuplje gorivo znači skuplji transport robe. Prevoznici, posebno oni koji koriste drumski transport robe i avio-transport, suočavaju se s povećanim troškovima koji se često prenose na krajnje korisnike ili naručioce usluga.
Troškovi dizela su oko 30–40% ukupnih troškova drumskih prevoznika, a prema izveštaju International Road Transport Union (IRU) u prvom kvartalu 2025. cena dizela u Evropi porasla je za 4,8% u odnosu na prethodni kvartal.
Promene u cenama nafte sve više guraju tržište ka varijabilnim cenama transporta (floating-rate), koje se usklađuju sa trenutnim tržišnim uslovima. Za razliku od unapred ugovorenih cena (fixed-rate ugovora), koje nude stabilnost, ali nose rizik za prevoznike u slučaju skoka troškova, floating modeli omogućavaju dinamičko prilagođavanje cena. Najčešće se floating-rate definiše mogućnošću da se cena transporta poveća ili smanji u zavisnosti od cene goriva.
Za kompanije koje redovno ugovaraju prevoz robe, ovaj prelaz zahteva novu strategiju – više pažnje u planiranju, analiziranje tržišnih indikatora i jaču saradnju s logističkim partnerima.
Logistika kao stabilizator lanca vrednosti
Uprkos izazovima, logistika ne igra samo pasivnu ulogu žrtve globalnih dešavanja – ona sve više postaje ključni faktor stabilizacije lanaca snabdevanja.
Iskusni logistički profesionalci imaju alate kojima se služe u izazovnim geopolitičkim situacijama. Optimizacijom ruta i pametnim planiranjem utiču na smanjenje potrošnje goriva. Kombinuju se dostupni i najefikasniji modeli – roba se prebacuje sa broda na železnicu ili obrnuto… Pregovaračke veštine logističara su ključne i samo oni najspremniji mogu dobiti i najbolje cene.
Iskustvo i agilnost logističkih profesionalaca može uticati na troškove kako ne bi eskalirali duž lanca vrednosti – od sirovine do potrošača (prenose se kroz gorivo, transport, logistiku, pa na maloprodajnu cenu)
