Vodeći biznis časopis Wall Street Journal je objavio video reportažu u kojoj prikazuje put kojim Amerika uvozi benzin i druge naftne derivate koji su očigledno poreklom iz Rusije. Posebno je interesantno da u snabdevanju normalno učetvuje ruski naftni gigant Lukoil koji još uvek operiše sa 230 benzinskih stanica u 11 američkih država. Tačnije rečeno, to su po pravilu franšize koje vode američki građani, ali pod Lukoil brendom.
“Rupa” u sankcijama protiv Rusije
Sjedinjene američke države su uvele sankcije na sirovu naftu ali ne i na rafinisane proizvode od nafte. Ukoliko je nafta “značajno izmenjena u proizvod nastao u stranoj državi” ona ne podleže aktuelnim sankcijama.
Lukoil, koji je druga najveća ruska naftna kompanija nije pod sankcijama Sjedinjenih država. Lukoil ima rafineriju na Siciliji koja je druga najveća u Italiji i peta najveća u Evropi.
Američke rafinerije nisu prilagođene za preradu ruske sirove nafte, ali italijanske jesu. Zato nafta putuje preko Sicilije.
Nekada je rafinerija na Siciliji prerađivala sirovu naftu iz raznih zemalja. Trenutno ova rafinerija prerađuje 93% ruske nafte. Posle rafinisanja (u benzin i druge derivate), zemlja porekla naftnog derivata je Italija a ne Rusija. Ovo je uobičajena praksa izmene zemlje porekla prema tome u kojoj državi je naftni drerivat proizveden.
Rafinisani derivati italijanskog porekla potom putuju za Nju Džersi ili Teksas gde se nalaze postrojenja Exxon-a i Lukoila. Proizvodi se distribuiraju do benzinskih stanica, a moguće je da deo proizvoda završava na tržištu Zapadne Evrope ili trećih zemalja.
Iako je Lukoil u evropskim razmerama veliki igrač, ukupna količina naftnih derivate koja ovako stiže na američko tržište nije značajna za Sjedinjene države.
Međutim, čitav mehanizam trgovine i transporta je itekako zanimljiv. Takođe je zanimljivo šta će biti kada se od 5. decembra pooštre sankcije EU protiv ruskog izvoza, a taj datum dolazi baš posle parlamentarnih izbora u SAD.
