U poslednjoj deceniji svet svedoči povratku “blokovske logike”, u kojoj se ekonomske, trgovinske i logističke veze sve više oblikuju prema geopolitičkim podelama, a ne po principima globalne efikasnosti i tržišne logike. Odnosi između alijansi poput G7 i BRIKS postavljaju novo pitanje: da li globalni lanci snabdevanja postaju zatvoreni sistemi unutar političkih blokova?
Dok zemlje G7 nameću sankcije i traže diverzifikaciju uvoza, posebno kada je reč o energentima, retkim metalima i tehnološkim komponentama, BRIKS proširuje članstvo i podstiče bilateralne trgovinske sporazume van dolarskog sistema, kao i razvoj alternativne infrastrukture (npr. Instanbul-Teheran-Islamabad železnička ruta, kineska Inicijativa Pojas i put).
Samit BRIKS-a u Brazilu u julu 2025. godine otkrio je da savez sila u razvoju postaje sve složeniji – i možda značajniji. Sada broji 11 zemalja članica, koje predstavljaju polovinu svetske populacije i 40% globalne ekonomije, nadmašujući G7 za 20 biliona dolara, navodi Gardian.
Fragmentacija sveta: BRIKS vs G7
BRIKS je grupa koju čini jedanaest zemalja: Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija, Indonezija i Iran. Služi kao politički i diplomatski koordinacioni forum za zemlje Globalnog juga i za koordinaciju u najrazličitijim oblastima.
G7 je skraćenica za Grupu sedam, neformalnu organizaciju koju čine sedam najrazvijenijih ekonomija sveta: Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. Evropska komisija ima status posmatrača.
Prema Centru za makroekonomsku analizu i kratkoročne prognoze (CMASF), Rusiji i članicama BRIKS-a nedostaju visokotehnološka industrijska proizvodnja, sektori usluga, kao i infrastruktura – finansije, prekogranična trgovina.
Geopolitički trenutak koji živimo predstavlja veliki izazov koji pojačava polarizaciju svetske ekonomije. Sankcije protiv Rusije, Irana i drugih aktera uvele su novu dozu neizvesnosti u globalnu logistiku. Proizvodi dvostruke namene (dual-use) sve češće su predmet kontrole i zabrane izvoza. Raste broj posrednika, re-eksporta i kompleksnih logističkih lanaca osmišljenih da zaobiđu ograničenja, što povećava rizike za kompanije. Digitalna kontrola i praćenje robe postaju standard, ali i alat za pritisak i isključenje sa tržišta.
Nove carine koje uvodi Amerika dodatno komplikuju svetsku trgovinu.
Eksperti naglašavaju da su stvarni rizici u formiranju novog bipolarnog sveta već očigledni – kontrola trgovine i uvođenje sankcija. To može dovesti do pogoršanja međunarodnih odnosa i povećanja napetosti; ograničavanja slobode kretanja kapitala, tehnologije i ljudi između blokova; nejednakih uslova trgovine za zemlje koje nisu deo nijednog od blokova.
Srbija kao most ili rizična tačka
Zemlje koje nisu eksplicitno svrstane – poput Srbije – nalaze se u poziciji potencijalnih logističkih mostova između Istoka i Zapada. Srbija je članica CEFTA, ima sporazume i i dalje dominantnu trgovinsku razmenu sa EU, ali i sve jači promet sa Kinom, Rusijom, Turskom i arapskim zemljama.
Prema zvaničnoj statistici u 2024. godini, razmena sa Kinom se vrtoglavo povećala i zauzela drugo mesto odmah posle Nemačke koja je decenijama na tronu kada je spoljna trgovina naše zemlje u pitanju. Na visokom četvrtom mestu našla se Turska.
Izvoz u Nemačku dostigao je 4720,1 milion EUR, a u Kinu 1794,7 miliona EUR, dok je uvoz iz ovih zemalja gotovo izjednačen – Nemačka (5111,7 miliona EUR) , Kina (5128,9 miliona EUR). Turska beleži dvostruki rast u poređenju sa 2023. – izvoz je vredeo 554,5 miliona EUR u 2023. godini, a 1043,0 miliona EUR u 2024, dok je uvoz u 2024. bio 1731,2, a u 2024. godini 2077,6 miliona EUR.
Srbija se u tom sistemu nalazi u ambivalentnoj poziciji: istorijski povezana sa zapadnim ekonomijama, ali sve intenzivnije sarađuje sa Kinom, Rusijom i Turskom.
Uloga Srbije može biti katalizator intermodalnih koridora, ali i tačka rizika za “gray trade” i re‑eksport sankcionisane robe. Za našu zemlju je značajno da unapredi logističku transparentnost, kontrolu dual‑use izvoza, uskladi regulatorne okvire s EU i iskoristi infrastrukturne projekte. Time bi Srbija postala partner, a ne tranzitna pustolovina.
Logistika izvan bloka – stalno prilagođavanje
Kako se na globalnom nivou najviše robe prevozi brodovima, sve trgovinske turbulencije utiču na cene transporta. Između razvoja odnosa SAD–Kina i stanja u trgovini Kina–Evropa postoji jaka povezanost. Dramatičan pad, a zatim i nagli porast trgovinske razmene između dve najveće svetske ekonomije izazivaju velike fluktuacije u raspoloživosti transportnih kapaciteta i direktno utiču na ostale trgovačke rute.Američke carine nisu jedini problem sa kojim se trenutno suočavamo. Postoje mnogobrojne geopolitičke tenzije u različitim delovima sveta. Svi ovi geopolitički faktori duboko utiču na tržište kontejnerskog transporta, preslikavajući se na vreme isporuke, visinu vozarina, kvalitet usluga, dostupnost kontejnera… Logistički profesionalci predviđaju nastavak „veoma nestabilnog tržišta“, koje karakteriše velika promenljivost cena prevoza.
