Do skora su naftni tankeri koji iz Rusije snabdevaju Aziju severnim morem bili retkost. Brodski transpot severnim morem podrazumeva rizike usled ekstremno negostuljibivih i nepredvidljivih uslova koji zbog leda otežavaju plovidbu do Kine ili drugih azijskih zemalja. Rusija već duže vremena ispituje i priprema uslove da ovaj plovni put oživi u što većoj meri, ali sada je sa zatvaranjem Evrope za rusku robu ideja dobila na zamahu. Kina je takođe živo zainteresovana. Transport nafte, ili druge robe na ovaj način traje 15 – 20 dana kraće od npr Murmanska do Kine nego tradicionalnim putem kroz Suecki kanal. Naravno, time su manji troškovi, potrošnja goriva, a i sa političke strane moguće je sprovesti sigurniju plovidbu.
U osnovnoj varijanti ruski brodovi plove sve vreme ruskim vodama blizu kopna. Ovaj put je za sada pod kontrolom Rusije i teško je očekivati da se neka strana sila umeša u nedvosmisleno ruske vode. Međutim, Arktik je veliki. Brodski transport morem je regulisan uglavnom starim sporazumima koji s vremena na vreme dođu u fokus kada se promene okolnosti. Severene države usled dosadašnjeg malog korišćenja Arktika nisu doterale sporazume i imaju preklapajuće interese nad pojedinim delovima vodene površine. Većina Arktika se još uvek može smatrati “ničijom zemljom” tj ničijim morem. Najveći sporovi će verovatno biti oko eventulane eksploatacije mineralnih bogatstava ali ne treba zanemariti ni pitanje plovidbe, tj ko će i pod kojim kontrolisati plovidbu, a time i ekonomski profitirati.
Naučnici predviđaju da će do 2035. godine usled globalnog otopljavanja arktički plovni put biti bez leda dobar deo godine. Ovo bi omogućilo da ne mora da se plovi samo uz rusku obalu, već npr i kanadskim teritorijalnim vodama, ili i nekom rutom koja se sada smatra neprohodnom. To ipak nije izvesno i za sada je plovidba moguća tokom letnjih meseci, a maksimalno devet meseci godišnje pa i tada je nesigurna i potrebna je podrška ledolomaca.
Sa druge strane Rusija već godinama ulaže u infarstrukturu i ubrzava aktivnosti da se ovaj put koristi tokom cele godine. Nedavno je ruski vrh najavio redovan kontejnerski prevoz robe ovim putem. Kina je naravno još više zaintersovana za kontejnerski prevoz obzirom da se izvoz robe iz Kine u najvećoj meri odvija kontejnerima koje nose veliki brodovi.
Osim energenata i brodskog prevoza kontejnerima, mogući benefit je ovog koridora je i prevoz kvarljive robe koja zahteva manje hlađenja kroz inače hladne sevrene krajeve.
Ograničenja u ovom vidu transporta su manja veličina brodova koji su povoljni za transport robe hladnim morima, kao i nedostatak dovoljnog broja luka i ledolomaca.
Norveška već ima jedan ledolomac na tečni naftni gas, i pošto je polarna zemlja i proizvođač energenata zainteresovana je za ovaj plovni put. Kanada ima izuzetno dugačku obalu koja se nalazi u polarnom krugu i prirodno je zainteresovana za brodski transport Arktikom, ali moraće da se usaglasi sa Sjedinjenim državama. Rusija ima nekoliko desetina ledolomaca i veruje se da im i Kina pomaže u izgradnji novih, dok se smatra da Sjedinjene države imaju svega par komada. Jedan od najvećih infrastrukutrnih projekata je polaganje jakog optičkog kabla čitavom obalom Rusije u dužini od preko 12.000 kilometara. Ovaj kabl bi osigurao neometanu komunikaciju internetom i priključivanje novih stanica na ovom dugačkom i slabo naseljenom putu i smatra se strateškim projektom Rusije.
