Sa dramatičnim prekidom gasovoda i raskidanjem veza sa Rusijom Evropa, koja teži čistijim energentima, nema nikakav izbor nego da kupuje tečni prirodni gas LNG i da ubrzano gradi postrojenja za prihvat specijalnih brodova i „raspakivanje“ tečnog energenta u gasovito stanje. Na scenu stupaju različiti igrači, a Katar je u posedu najvećeg svetskog polja prirodnog gasa. Doduše, deli ga sa Iranom ali Iran je već stavljen na prikladno mesto u poretku zapadnih partnera.
Katar je kao i ostale zalivske države bio beznadežno siromašno pustinjsko područje do otkrića rezervi fosilnih energenata. Obrtom istorijskih okolnosti uoči Drugog svetskog rata pronađeno je veliko nalazište nafte. Tada je počeo preporod ove malecke monarhije koja i danas ima tek nešto više od 300 hiljada građana.
Eksploatacija nafte ipak nije donela basnoslovno bogatstvo kojim Katar danas raspolaže. Za tako malu populaciju nafta je donela berićet, ali u svetu postoje mnogo veći izvoznici nafte.
Preokret je počeo 1971. kada je u katarskim vodama Persijskog zaliva otkriveno najveće nalazište prirodnog gasa na svetu. Te godine Katar je stekao nezavisnost raskidom ugovora sa Velikom Britanijom. Ova činjenica nije u prvi mah dovela do eksplozivnog rasta prihoda jer gas u to vreme nije bio ni izbliza korišćen u ovolikoj meri. Shell se povukao jer nije video interes u eksploataciji gasa. Još uvek se dobro zarađivalo na nafti, i nije postojala ni ekonomična tehnologija za transfer gasa ni ekološka svest. Međutim, u poslednjoj deceniji 20. veka situacija se preokrenula i od tada je gas visoko tražena roba u svim krajevima sveta.
Transport energenata
Brodski transport nafte je sasvim uobičajen, ali gas se idealno transportuje cevovodima. Gas, razume se, zauzima preveliku zapreminu da bi se tek tako vozio brodovima. Katar je maleno poluostrvo veličine našeg Banata koje se graniči samo sa mnogo većim susedom Saudijskom Arabijom. Do danas je iz političkih razloga teško izvodljivo da se katarski gas cevima vodi u Evropu preko niza nestabilnih država. Međutim, kroz vreme je razvijena i postala pristupačna nova tehnologija transporta energenata koja se bazira na dubokom hlađenju prirodnog gasa. Kada se gas ohladi na -160 stepeni on postaje tečan a zapremina energenta se smanjuje za 600 puta! Na taj način, tečni prirodni gas LNG se može ekonomski opravdano transportovati specijalnim brodovima širom sveta. Kada LNG dospe na drugu stranu sveta, potrebno ga je vratiti u gasno stanje, ali to više nije problem Katara.
Katar je stoga od sredine 1990ih uložio enormne sume novca u postrojenja za proizvodnju LNG, lučke kapacitete i specijalne brodove. Ras Lafan je najveća svetska luka za pakovanje i izvoz tečnog gasa. U prvo vreme je trgovačka igra bila dostaviti LNG Japanu, Tajvanu i Južnoj Koreji. Ove izolovane države nemaju sopstvene izvore energenata i odavno su navikle na korišćenje gasa. Nedavno je potpisan dugoročni (višedecenisjki!) sporazum i sa Kinom o izvozu LNG. Evropa se do skora bez problema snabdevala jeftinim ruskim gasom putem cevovoda i nije imala interes za brodskim transportom LNG.
Geopolitika transporta energenata
Odnos sa Saudijskom Arabijom se promenio 1995. kada je novi vladar Katara odlučio da više ne bude vazal moćnom susedu već njegov rival. Zaigrao je na gas i nije pogrešio. Osnovana je televizija Al Džazira koja je najmoćniji medij arapskog sveta. Nacionalni avio prevoznik je vremenom postao jedan od najvećih u svetu. Dobre veze sa Britanijom i Sjedinjenim Državama proširene su čvrstom saradnjom sa Francuskom, Iranom i Kinom. Prebogati državni fond je najveći akcionar londonskog aerodroma Hitrou i drugi najveći akcionar Folksvagena. Katar je tako postao regionalna sila sa jakim vezama i samostalnom politikom i time izazvao podozrenje a potom i bes Saudijske Arabije koja ga je stavila pod sankcije. Saudijci su čak iznosili planove da prokopaju kanal i time potpuno odseku katarsko poluostrvo. Ipak, obe države su vrlo bitni saveznici Sjedinjenih Država i postojanje najveće američke baze na Bliskom istoku u Kataru u kojoj boravi čak 11.000 osoblja daje sigurnost katarskim vladarima.
Ovih dana je kineski predsednik upriličio višednevnu posetu Saudijskoj Arabiji gde se susreo i sa vladarom Katara. Poželeo je veliku uspeh u organizaciji svetskog prvenstva koje „dokazuje veliku sposobnost arapskog sveta“. Kinezi su izgradili najveći stadion u Kataru, a naravno i veliki su kupci energenata od obe države.
Pošto je brodski transport jedina opcija I Saudijci i Katar presudno zavise od plovnih puteva koji vode kroz Hormuski moreuz i Bab El Mandeb. Ako bi prolazi bili zatvoreni usled nekakvih vojnih ili političkih akcija to bi bila ekonomska katastrofa za obe države. Iran bi teorijski mogao da zatvori Hormuz. Na drugoj strani ulaz u Crveno more je na teritoriji Jemena gde Iran zauzima stranu suprotnu Zapadu u teškom sukobu. Nasuprot Jemena je Džibuti gde Kinezi imaju vojnu bazu. Zato Saudijska Arabija nije smela da dozvoli da protivničke snage zavladaju Jemenom i uz podršku zapadnih saveznika pokrenuta je vojna akcija koja je odnela ogromne žrtve u Jemenu. Brodski transport prema Evropi se nadalje odvija Sueckim kanalom koji je u nadležnosti Egipta, a Saudijci i Katar podržavaju suprotstavljene političke strane u najvećoj arapskoj državi. Katar je prvobitno bio u Saudijskoj koaliciji u jemenskom sukobu ali je potom počeo da sarađuje i sa drugom stranom.
Podstrekavanje sukoba u Ukrajini i raskid veza sa Rusijom (uključujući i rušenje gasovoda) ostavlja Evropu u velikoj zavisnosti od LNG koji se transportuje brodovima sa Bliskog istoka ili iz Amerike. Norveška, Alžir i Azarbejdžan ne mogu da podmire ukupne potrebe. (Australija je takođe veliki izvoznik tečnog gasa, ali je predaleko da bi snabdevala Evropu). Međutim, ako vlade imaju probleme sa cenom energenata, ne mora da znači da je to loše po biznis. Kompanije koje učestvuju u eksploataciji energenata u državama Persijskog zaliva su zapadne i značajno profitiraju na svakom poskupljenju.
Katar je ranije pretežno snabdevao azijske države tečnim gasom i time je stekao enormno bogatstvo. Kada bi se državni investicioni fond raspodelio građanima svaki bi dobio milion i po dolara! Ali tek sada, posle izbacivanja Rusije iz igre, predstoji veliki rast ka evropskom tržištu. Katar planira da uveća svoj izvoz za 50%. Kulturne razlike i primedbe evropskih država na pitanja ljudskih prava donose rizik za stabilnost buduće trgovine. Katarski bogataši žele da imaju neometan pristup Evropi i da tamo uživaju u svom bogatstvu. Zato Katar osim pravljenja jakih diplomatskih i vojnih veza na razne strane, organizuje raskošni sportski spektakl, otvara vrata turistima. Zato im je nije puno potrošiti desetine milijardi na organizaciju svetskog prvenstva u fudbalu.
