Kada se na jesen 1941 godine Josif Visarionović Staljin ljutito drao na najbliže saradnike sa pitanjem – gde su nam tenkovi i puške? – jer brza osvajanja Nemaca prema Moskvi su iznenadila sve, nije ni slutio da će gotovo 80 godina kasnije isto pitanje postaviti njegov naslednik na ruskom tronu, Vladimir Vladimirovič Putin, maltene za istim stolom u Kremlju. Naime, da li zbog laži Angele Merkel ili poslovične sporosti Rusije, ruska armija nije imala spremne tenkove T90 – koji su, inače, veoma dobri – ali nisu imali potrebnu zaštitu, optiku i noćne sprave za ratovanje u mraku. Rat sa Ukrajinom je već ušao u 8. mesec kada je Rusija, po hitnom postupku, krenula u dodatno opremanje tenkova T90 i T90M i za tri meseca uradila ono što je trebala pre osam godina.
Tako je nauka zvana logistika opet razdrmala ruske mozgove i pokazala zbog čega su Hitler i Nemačka izgubili rat ispred Moskve, iako Rusija nije bila spremna; razlog se zove logistika. Dakle, za samo 45 dana trebalo je nabaviti sisteme optike, sprave za noćno osmatranje i zaštitu tenkova od mina, a zatim ih dopremiti tajno u fabriku i za 45 dana montirati i testirati.
Prava logistička enigma, zar ne? Prva greška Hitlera je bila što nije slušao generale koji poznaju logistiku; dakle, snabdevanje i doturivanje oružja na prvu liniju fronta. Ti generali su ga upozoravali da ne gubi vreme za napad i osvetu Jugoslaviji i izlazak na Grčko more, već da odmah duplira dovoz rumunske nafte prema ruskom frontu i da (dakle, u januaru 1941 godine) krene na Moskvu 6 meseci ranije, a da, na primer, izgubi skoro tri meseca na okupaciju Jugoslavije koja bi se raspala sama od sebe.
Odlaganjem početka napada na SSSR, Hitler je nesvesno dao vremena Staljinu da, uz ogromne napore, pokrene industriju oružja i nadoknadi spavanje do 1940 godine. Istoriju znamo – na 19 kilometara od centra Moskve, na autobuskoj stanici, nemačka armija je zaustavljena, jer su Rusi imali bolju logistiku, prevoz hrane i ljudi kao i raspodelu naoružanja uz jaku zimu.
Primera radi, general Žukov je 90% svog vremena posvetio upravo logistici rata, a ne samom ratovanju. Išlo se dotle da su i pacovi na periferiji Moskve zarazili nemačke vojnike zarazom na koju su ruski vojnici bili imuni ili su na vreme dobili lekove. Hladna ruska zima je srušila imunitet nemačkih vojnika, pa se zaraza od pacova širila kao kuga.
Podaci kažu da je čak 90.000 nemačkih vojnika umrlo za 10 dana od te pacovske zaraze u ključnom momentu za napredovanje. Danas, skoro 84 godina kasnije, kada svi pričaju o oružju, ipak se glavna bitka i rat vodi oko logistike – snabdevanja trupa, slanja oružja u pravo vreme i prevoza svežih trupa. Bitka za Bahmut je trajala skoro 10 meseci.
Iako je to maleni grad, postojao je samo jedan problem: ruska armija nije kvalitetno pratila trupe Vagnera i snabdevala ih hranom i oružjem i, ono najvažnije, nisu dobili podršku sa bokova, pa su Ukrajinci bez problema imali urednu logistiku i snabdevanje svoje vojske, uprkos naletu Vagnerovaca.
Onog trenutka kada je presečen kanal snabdevanja na zapadnoj periferiji Bahmuta, grad je oslobođen. Dakle, pobedila je logistika. Upravo se vodi pravi mali rat logistikom i za doturanje zapadnog naoružanja armiji Ukrajine. Svako ko je prevezao bar jedno vozilo sa gusenicama, zna šta znači dostaviti 35 tenkova Leopard na potrebnu destinaciju.
Takođe, da je pomenute tenkove T90M u dovoljnom broju, sa optikom, noćnim spravama i zaštitom od minobacača Rusija imala na početku rata, Odesa bi bila odmah na početku zauzeta i rat bi krenuo drugim smerom. Istorija je htela da iste probleme imaju i Staljin i Putin.
Sve ove naše argumente potvrdiće eventaulna ruska ofanziva kada će, ne samo tenkovi T90M, već i moderna logistika, ponovo doći u prvi plan. I dok mnogi veruju da danas bitke biju dronovi, dobri avioni i rakete, ipak smo ubeđeni da će rat dobiti ona strana koja ima bolju, moderniju i pametniju logistiku i boljeg logističkog provajdera. Zar ne?
