Našu ponudu za transport, carinjenje ili kompletnu logističku uslugu možete očekivati u najkraćem roku, bilo da je u pitanju rešenje "skrojeno" prema specifičnim potrebama Vaše kompanije, ili je redovan transport u pitanju, gde za prioritet imate najekonomičniju cenu usluge.

POZOVITE NAS
+381 11 6184 576
POZOVITE NAS
+381 64 64 78 622

Izvoz za Rusiju

Izvoz robe za Rusiju je tokom 2022. godine postao znatno komplikovaniji zbog ratnih okolnosti u Ukrajini i brojnih sankcija koje su zavedene Rusiji i Belorusiji. Međutim, obzirom da Srbija nije uvela sankcije Rusiji izvoz robe je moguće raditi imajuću u vidu postojeća ograničenja i neizvesnost budućih geopolitičkih dešavanja.

Jedno od tih ograničenja tiče se otežanog plaćanja jer je Rusija izbačena iz međunarodnog SWIFT sistema. Deo tog problema je rešen kad je domaća AIK banka, koja je zapravo kupila srpsku Sberbanku, otvorila račun u rubljama u Gasprom banci, tako da je moguće obavljati platne transakcije bez većih teškoća.

Potreba za robom u Rusiji je svakako velika, pogotovo je to slučaj posle nastupanja sankcija koje otežavaju ili onemogućavaju pristup zapadnih firmi na rusko tržište.

Transport robe za Rusiju

Najveće teškoće se tiču transporta koji je složeniji zbog izmenjenih ruta, produženog tranzitnog vremena i znatno veće cene transporta. Ove okolnosti se menjaju takoreći na dnevnom nivou i teško je predvideti kako će se u neposrednoj budućnost odraziti na trgovinu i transport. Do sada je bilo moguće koristiti drumski kamionski prevoz koji se odvija preko Mađarske, Slovačke i Poljske, a zatim se u zavisnosti od procene gužve i zahtevnosti procedure na granicama opredeljuje ruta preko Belorusije ili preko Litvanije i Letonije. Izostanak rute kroz Ukrajinu dovodi do većih gužvi na beloruskim graničnim prilazima i višednevnog čekanja. Državni službenici Poljske i baltičkih država ne gledaju sa simpatijama na transport robe u Rusiju i Belorusiju, pa se dešavaju usporenja i proceduralna zadržavanja.

Tranzit robe za Rusiju kroz EU

Nedavno je Evropska unija izdala tumačenje sankcija koje je uvela Rusiji. U tom tumačenju se kaže da kroz države EU nije dozvoljen drumski tranzit sankcionisane robe koja ide u Rusiju ili iz Rusije. Akcenat bi ovde trebao da bude na robi koja se ionako nalazi pod sankcijama. To i nije neka novost, ali je u pojedinim državama shvaćeno kao da je svaki tranzit robe za Rusiju zabranjen osim hrane, poljoprivrednih proizvoda i lekova. Odluke Evropske unije govore drugačije: ne postoji opšta zabrana izvoza robe u Rusiju. Postoje dugački spiskovi pojedinih roba (kao i usluga, ustanova i ljudi) koji su predmet sankcija.

Sankcije prema Rusiji i Belorusiji su uvođene u više talasa i verovatno će biti i daljih dopuna. Suština svih ovih sankcija (barem tako EU tvrdi) nije da onemogući normalno funkcionisanje života ruskih i beloruskih građana, već da osujeti vojne aktivnosti ovih zemalja, naškodi njihovim državnim finansijama i oteža život vladajućim strukturama i uopšte bogatim Rusima. Ilustrativan je dugačak spisak „luksuzne robe“ koji se ne sme izvoziti u Rusiju. On obuhvata na izgled trivijalne stvari kao što su majice, kozmetika, sredstva za higijenu, ali samo ako ovi proizvodi prelaze pojedinačnu cenu od 300 evra po komadu! Sličnom logikom zabranjen je izvoz u Rusiju zlata, dragog kamenja, nakita itd

Glavnina sankcionisane robe jesu materijali i predmeti koji mogu imati tzv dvojnu upotrebu ili mogu poslužiti u cilju tehnološkog unapređivanja. Dvojna upotreba znači da se neki svakodnevni uređaji ili materijali mogu prilagođavanjem koristiti i u vojne svrhe. Kada se tako posmatra onda je spisak sankcionisane robe zaista veliki i uključuje sijaset materijala, tehničkih predmeta, hemijskih materija.

Sa druge strane, postoji još više roba koje nisu sankcionisane. U realnosti je problem što službenici tranzitnih zemalja mogu pod formalnom ili neformalnom instrukcijom svojih vlasti da zadržavaju ili i vraćaju robu prema sopstvenoj proceni i tumačenju prateće dokumentacije.

Izvoz za Rusiju
Izvoz za Rusiju

Cena transporta za Rusiju

Transport za Rusiju je znatno poskupeo, ne samo zbog dužeg zadržavanja i cene goriva, već i zbog toga jer prevoznici nemaju čime da popune teretni prostor u povratku. Kamionski transport je poskupeo i zbog toga što je broj prevoznika i pojedinačnih transporta inače ograničen godišnjim kvotama i dozvolama koje izdaje naše Ministarstvo saobraćaja. Povećana potražnja ne može da se lako realizuje jer obim drumskog transporta nije potpuno liberalizovan. Ovo nije novitet, ali sada se može očekivati da će tranzitne države pažljivije motriti da li je obim transporta roba znatno porastao u odnosu na prosek od prethodne tri godine kako se to uobičajeno procenjuje. Sa druge strane, situacija je jedinstvena jer poslednje dve godine su pogođene pandemijskim restrikcijama.

Kamionski transport je moguć i preko Turske i Gruzije, a morski transport do dunavskih luka je znatno otežan zbog ratnih dejstava u području Crnog mora.

Avionski transport robe za Rusiju je moguć, ali je naravno znatno skuplji od kamionskog i nije lako obezbediti kargo prostor na ograničenom broju letova koji operišu iz Srbije ili drugih država koje nisu uvele sankcije (npr Turska).

Imajući u vidu okolnost da se uprkos otežanim međunarodnim okolnostima nastavlja normalna trgovina vredi se podsetiti na okvir u kome se nalazi izvoz za Rusiju.

Trgovinski sporazumi sa Rusijom

Srbija ima niz trgovinskih sporazuma sa Rusijom koji omogućuju izvoz pod povoljnim okolnostima. Među njima je najvažniji do skora bio Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisan još 2000. godine (tadašnja država se zvala Savezna Republika Jugoslavija). Suština tog sporazuma je još uvek na snazi i Srbija je praktično jedina evropska država (ne računajući bivše sovjetske republike) koja ima takve povlastice.

Sporazum predviđa da se za robu koja sadrži bar 50% porekla iz Srbije ne plaća carina ukoliko je roba namenjena tržištu Rusije i ukoliko data roba nije izuzeta iz režima slobodne trgovine. U praksi, ovo znači da je većina naših roba oslobođena carine u izvozu za Rusiju. Slični sporazumi su docnije sklopljeni sa Belorusijom 2009. godine i Kazahstanom 2010. godine.

Srbija je u julu 2021. godine pristupila sporazumu sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU). Ovom savezu pored već pomenutih država pripadaju još i Jermenija i Kirgistan i sve one su članice carinske unije. Sporazum sa EAEU je zamenio prethodne bilateralne sporazume Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.

Izvoz robe za Rusiju i druge članice carinske unije daje prednost Srbiji i zbog mogućnosti da kompanije koje su poreklom van Srbije putem svojih podružnica u Srbiji mogu ostvariti povlastice. Zapadne zemlje nemaju ugovore o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Sa novim pogoršavanjem odnosa između Evropske unije i Rusije, zapadne države su svojim kompanijama ograničile mogućnost izvoza u Rusiju. Ipak, mnoge vrste robe proizvedene u Evropskoj uniji moguće je izvoziti u Rusiju putem preduzeća registrovanih u Srbiji. To je takozvani reeksport za Rusiju. O tome za koje vrste robe je moguće raditi reeksport za Rusiju potrebno je dobro se prethodno obavestiti kod carinskih zastupnika. Za neke vrste robe je reeksport iz Srbije izričito zabranjen, ne zbog sankcija EU već zbog prirode sporazuma o slobodnoj trgovini.

Roba koja se dovodi u vezu sa vojnom opremom, ili se može koristiti u nekoj modifikaciji za vojne svrhe neće dobiti dozvolu za izvoz. Carinske vlasti redovno ažuriraju spiskove robe koje mogu imati takozvanu „dvostruku upotrebu“ („dual use“) pa je moguće da se na ovim spiskovima nađe i neka sasvim uobičajena roba koja je trenutno procenjena kao roba sa mogućom dvostrukom upotrebom.

Izvoz robe u Rusiju – specifičnosti

Sam postupak je sličan izvozu u druge države ili carinske unije, s tim što se preferencijalno poreklo robe dokazuje sertifikatom CT-2. U ovaj obrazac tačno se unose  svi tehnički podaci kao što su broj koleta, vrste pakovanja, tačni nazivi robnih marki, tarifni brojevi i naravno učešće stranih materijala u sastavu robe u procentima. Sve ovo se piše isključivo na engleskom jeziku. Izuzetno je bitno da  ruska strana potvrdi ispravnost CT-2 obrasca i u tom smislu je najbolje prethodno dobiti potvrdu valjanosti CT-2 sertifikata od ruske strane, pa tek onda uputiti vozilo ka krajnjem primaocu. Ukoliko je vrednost pošiljke manja od pet hiljada dolara nije nužno raditi CT -2 obrazac već je dovoljno da izvoznik podnese izjavu o poreklu robe.

Slično važi i za CMR obrazac, tj tovarni list. Treba ga popuniti na engleskom jeziku i snažno se preporučuje da ga ruska strana prethodno proveri.

Možete se uočiti analogija sa postupkom spram Evropske unije, s tim što je sertifikat koji dokazuje preferencijalno poreklo robe iz EU poznat kao EUR 1.

U slučaju da roba podleže veterinarsko – sanitarnoj kontroli, potrebno je prethodno proučiti aktuelne uslove koje saopštava naše ministarstvo. Tovarni prostor će u slučaju prevoza prevoza prehrambene robe nositi i “sanitarnu plombu” koja se tretira pod određenim tranzitnim uslovima u državama EU i proverava prilikom ulaska u samu Rusiju tj prvu zemlju Evroazijskog ekonomskog saveza. Ovakav transport je potrebno i najaviti elektronskim putem ruskim sanitarnim vlastima da bi blagovremeno izašli na punkt i izvršili pregled.

Razume se, od svih specifičnosti izvoza u Rusiju ili Belorusiju najveće su one koje se tiču ratnih dejstava u Ukrajini, raznih sankcija koje su zapadne države uvele, pa i samog raspoloženja javnosti i državnih službenika tranzitnih zemalja koji mogu da otežaju i uspore transport ka Rusiji.

Nikola Jevtić

Nikola Jevtić

Logistics enhusiast, Forestry engineer, Bonsai breeder