Našu ponudu za transport, carinjenje ili kompletnu logističku uslugu možete očekivati u najkraćem roku, bilo da je u pitanju rešenje "skrojeno" prema specifičnim potrebama Vaše kompanije, ili je redovan transport u pitanju, gde za prioritet imate najekonomičniju cenu usluge.

POZOVITE NAS
+381 11 6184 576
POZOVITE NAS
+381 64 64 78 622

Parking mesta – cena koju plaćamo za komfor

Problem parking mesta se ne smanjuje u skoro svim većim urbanim sredinama. Osim gužvi, u poslednje vreme se sve više analizira trošak parkiranja koji je često prikriven. Taj trošak dobrim delom snose sami gradovi ne želeći da daju realnu cenu eksploatacije javne površine.

Izrazit primer je Amerika. U Sjedinjenim državama više prostora je namenjeno parkiranju automobila nego stanovanju ljudi. Za parkinge automobila je na nivou države namenjeno prosečno oko 90 kvadratnih metara po svakom autu, dok ljudi koriste prosečno oko 75 m2.

Autu je potreban parking u privatnoj garaži, ispred kuće, na ulici, pored poslovne zgrade, ispred supermarketa, bolnice, na aerodromu, moglo bi se dalje nabrajati. Restorani tipično koriste tri puta više prostora za parking nego za sedenje gostiju.

Parking mesta - cena koju plaćamo za komfor

Na jedan auto u Americi u proseku dolazi 8 parking mesta, što ukupno daje oko dve milijarde parking mesta. Samo otvoreni javni parking prostori zauzimaju više od 5% urbanih površina, da ne uzimamo u obzir garaže i privatne površine. Pri svemu tome, automobili su parkirani 95% vremena. Filadelfija npr ima dva miliona parking mesta bez garaža, što je oko 4 parking mesta po domaćinstvu. Pojedini gradovi u Americi imaju i deset puta više parking mesta nego stambenih jedinica. Mnoga od ovih parking mesta se koriste samo u dnevnim časovima, a vikendom su neiskorišćena. Prosta računica kaže da ako kompanija snosi određene godišnje troškove za parking namenjen zaposlenima i gostima, skoro polovina tih troškova nastaje kada je parking prazan.

Povećanje broja parking mesta u gradovima ne dovodi do rešenja već do sve većih gužvi. Time se privlači veći broj automobila. Samo kruženje da bi se našlo parking mesto proizvodi oko 30% saobraćaja u velikim gradovima! Tu se pojavljuje i pitanje zagađenja.

Stare navike iz perioda kada je bilo mnogo manje auta su pojele javne prostore i oduzeli ih većini ljudi, ali i biznisima koji bi mogli korisnije da ih upotrebe. Mnogi parking placevi bi mogli da se pretvore u otvorene komercijalne prostore koji bi donosili veći obrt.

Parking mesta - cena koju plaćamo za komfor

Jedna opcija je da se pravi još više i više parkinga. Ali gde to vodi, na šta će ličiti gradovi? Zašto javni prostor ne bi bio humanizovan i prilagođen ljudskim potrebama šetanja, rekreacije, druženja, sedenja?
Evropski veliki gradovi su davno projektovani i problem sa gužvama je još i veći. Zato u Evropi inicijative za vraćanje javnih prostora ljudima imaju veći uspeh. Gradonačelnica Pariza npr namerava da ukine 70.000 javnih parking mesta i pretvori ih u zelene pešačke zone. Mora se reći da Pariz za razliku od Beograda ima veoma raširenu i odlično ustrojenu podzemnu metro mrežu.

Videćemo šta će budućnost doneti u našim gradovima. Park & Ride (parkiraj i koristi javni prevoz) je jedna od beogradskih inicijativa koja doprinosi manjem opterećenju centralnih gradskih površina. Povećanje broja automobila uz nedovoljno snažan javni prevoz, sa druge strane, u našim gradovima i dalje uvećava zakrčenost ulica.

Nikola Jevtić

Nikola Jevtić

Logistics enhusiast, Forestry engineer, Bonsai breeder