Mihajlo Anastasijević – kapetan Miša (1803-1885) rođen je u Poreču na Dunavu, današnjem Donjem Milanovcu. U njegovoj bogatoj karijeri teško je navesti sve „titule“ koje mu se pripisuju – humanista, trgovac, privrednik, brodovlasnik… Ono što istorija beleži je da je kapetan Miša bio i odličan logističar.
U to vreme ne samo da je bio među najbogatijima u svojoj zemlji, već i u Evropi.
Kapetan Miša je rano ostao bez roditelja i radio je teške fizičke poslove kako bi se prehranio. Vukao je čamce i radio na pristaništu. Već sa 14 godina postao je carinik na skeli. Ovo zanimanje je predstavljalo jedno od najprestižnijih u to vreme (a i danas). Pored dobre zarade, radno mesto carinika omogućavalo je i kontakt sa najviđenijim i najbogatijim ljudima toga vremena, kao i stvaranje trgovačkih kontakata.
Kasnije je postao trgovac na Dunavu i ostatak karijere vezuje za tu reku. Posao je napredovao, a kapetan Miša Anastasijević, kao bogati zemljoposednik, upisuje se kao vlasnik onoga što se danas naziva multinacionalnom kompanijom.
Flota od 74 broda i 23 poslovnice
Najbogatiji Srbin 19. veka bio je vlasnik devet velikih imanja – spahiluka u Vlaškoj, kao i 23 brodske agencije koje su kontrolisale sav promet Dunavom od Beograda do ušća u Crno more. Imao je najmanje 74 broda ”solarica” za prevoz soli, kao i mnogobrojna stovarišta u mnogim gradovima na Dunavu i Savi.
Kompanija je zapošljavala oko deset hiljada ljudi, a Mišina gotovina se procenjivala na 1,5 miliona dukata cesarskih.
Anastasijević je pokušao i da sa Ilijom Milosavljevićem Kolarcem i Jovanom Kumanudijem osnuje Srpsko brodarsko društvo sa kapitalom od 200.000 dukata, ali je to osujetila Austrougarska.
Genijalnost u oblikovanju logističkih rešenja
U knjizi „Istorija srpske špedicije“ autorka prof. dr Đurđica Stojanović navodi rešenja kojima je kapetan Miša uspešno rešavao pitanja otpreme robe. Nije dozvoljavao da se brodovi vraćaju prazni i spajao je uspešnu trgovinu i isporuku.
Kada je ugovorio uvoz velike količine soli, taman oblak nadvio se nad tim poslom. Naime, rumunsko-srpski konzorcijum imao je zadatak da so iz vlaške solane dopremi u određenom roku, koji nije bilo jednostavno ispoštovati. Za taj posao je bilo neophodno angažovanje velikog broja brodova, što je bio ozbiljan problem. Problem sa nedostatkom kapaciteta na plovilima je eskalirao i tražilo se rešenje.
Konzorcijum je imao sedam članova, a najdinamičniji i najinovativniji je bio upravo kapetan Miša. Preuzeo je na sebe i inicijativu, eventualni neuspeh i veliki trošak.
U Beču i Pešti kupio je velike čamove lađe. Istovremeno je u Ruščuku naredio da se sagrade 74 rečne lađe. Uz pomoć nove infrastrukture uspešno je realizovao otpremu soli. Iako nije poznato ko je bio zadužen za kopno, ima indicija da je kapetan Miša nastupio kao preteča intermodalnog transportnog operatera.
I uspešan biznis i život sa stilom
Istorija beleži da je bez muškog naslednika koji bi nastavio posao, kapetan Miša je likvidirao sve poslove sa solju. Ta trgovina definitivno prestaje 1866. godine i od tog trenutka, njegov jedini prihod zasniva se na renti od spahiluka, koje je imao širom Rumunije i Moldavije.
Do kraja života, vreme je provodio prvenstveno u putovanjima po Evropi. Organizovao je balove i vladao se u skladu sa dotadašnjom reputacijom.
