Rast globalne trgovine, posebno internet, prodaje zahteva brži, fleksibilniji i pouzdaniji transportni sistem, što podstiče razvoj intermodalnog transporta.
Intermodalni prevoz robe podrazumeva korišćenje više vrsta transporta (npr. kamiona, voza, broda), najčešće koristeći standardizovane kontejnere. Ovaj način prevoza robe kombinuje prednosti različitih vrsta transporta kako bi se postigla veća efikasnost i smanjili troškovi.
U periodu kada je zaštita životne sredine u fokusu i kompanije redefinišu svoje poslovanje u skladu sa tim, o intermodalu se sve više priča.
Korišćenjem železničkog transporta robe i brodskog transporta umesto kamiona smanjuje se emisija ugljen-dioksida. Intermodal omogućava optimizaciju ruta i načina transporta prema potrebama korisnika.
Cilj Evropske komisije je da se do 2030. godine postigne rast železničkog transporta tereta od 50%.
Intermodalni transport – prognoze rasta
Globalna industrija intermodalnog teretnog transporta nastavlja da se brzo širi i spremna je da apsorbuje optimističan rast potrošnje između 2024. i 2030. godine. Snažna potražnja krajnjih korisnika, nove IT aplikacije i ulaganja u savremene tehnologije podržavaju dugoročni potencijal rasta tržišta kombinovanog prevoza, objavila je konsultantska kuća McKinsey & Company u svom u pregledu tržišta intermodalnog transporta robe do 2030. godine.
U 2022. i 2023. godini bili smo svedoci obnavljanja potražnje potrošača, kao i velikih investicija u industriju intermodalnog teretnog transporta u zemljama u razvoju i razvijenim zemljama. Kompanije su se utrkivale u promovisanju novih linija i usluga. Optimizacija lanca snabdevanja, ulaganje u nove tehnologije i prilagođavanje različitim kanalima distribucije su odlike savremenog poslovanja.
S druge strane, mekša tražnja, inflacija, rat Rusije i Ukrajine i intenzivno takmičenje konkurencije ograničili su profitne marže. U 2024, tržište će verovatno registrovati povećanu međugodišnju stopu rasta u poređenju sa 2023, zbog veće potražnje krajnjih korisnika.
Napredak u Evropi i Americi će verovatno biti sinhronizovan. Nasuprot tome, azijsko-pacifički region doživljava brže usvajanje zajedničke i autonomne mobilnosti, potencijalno nadmašujući razvoj u zapadnom svetu. Ovaj scenario bi mogao da pozicionira zemlje u razvoju kao najvažnije tržište za transformaciju industrije intermodalnog teretnog transporta, navode analitičari te konsultantske kuće.
Izazovi
Intermodalni transport robe suočava se sa nizom izazova. Najčešći je koordinacija između različitih modala transporta, različitih standarda i regulativa od zemlje do zemlje.
Nedostatak adekvatne infrastrukture u nekim regionima može ograničiti efikasnost intermodalnog transporta. Ulaganja u nove tehnologije i infrastrukturu su izuzetno velika i skupa.
Pet strukovnih logističkih i železničkih udruženja objavilo je zajedničko saopštenje u kome ukazuju na nedostatke nove uredbe koju je donela Evropska komisija. Kako navode, da bi železnički teretni transport postao privlačniji krajnjim korisnicima, potrebno je da se odmakne od nacionalnog pristupa upravljanju kapacitetima, ka pristupu koji je više međunarodno koordinisan.
Preko 50% železničkog transporta tereta i skoro 90% intermodalnog transporta danas se obavlja preko najmanje jedne nacionalne granice. Trenutno se infrastrukturom upravlja na nacionalnoj osnovi, sa malo međunarodne koordinacije.
Spajanja i akvizicije
Očekivano, trendovi intermodalnog transporta robe se vezuju za digitalizaciju i automatizaciju, kao i za veću upotrebu ekološki prihvatljivih modaliteta transporta.
Internet of Things (IoT), blockchain i veštačka inteligencija omogućiće bolje praćenje robe, optimizaciju ruta i smanjenje administrativnih troškova.
Analitičari konsultantske kuće McKinsey & Company smatraju da će budućnost industrije karakterisati – lansiranje novih proizvoda, spajanja kompanija, kao i akvizicije.
Oslikavajući pejzaž globalne industrije intermodalnog transporta tereta, analitičari kao obavezne elemente navode nove učesnike, širenje poslovanja, izgradnju kapaciteta, kao i različite strategije.
