Italija je četvrta najjača privreda u Evropi. Najšira javnost dobro poznaje italijanske automobile, cipele i uopšte odevne predmete, vina i hranu, ali Italija je veliki proizvođač i u oblasti farmacije i visoke tehnologije. Ona je članica grupe sedam najsnažnijih zapadnih privreda G7 i uticajan član Evropske unije.
Obzirom na geografsku bliskost, tradicionalne privredne veze i veliki broj italijanskih firmi koje posluju u Srbiji Italija je ukupno četvrti trgovinski partner Srbije po obimu razmene, a druga u Evropi odmah iza Nemačke. Preko 1600 italijanskih firmi posluje u Srbiji i one zapošljavaju oko 50.000 radnika. Transport robe za Italiju je stoga veoma živ i nudi mnoge mogućnosti.
Zanimljivo je da je u 2021 godini Italija ostvarila rekordan izvoz od 516 milijardi evra uprkos posledicama pandemije.
Istovremeno, izvoz iz Srbije u Italiju je takođe veoma značajan i na nivou je 80% uvoza iz Italije. Nekad su to iste grupe proizvoda koje Srbija uvozi iz Italije kao što su npr automobili i auto delovi, cipele, hrana, vino. Naravno, deo tih proizvoda je u funkciji italijanskih kompanija koje su investirale u Srbiji, ali nivo proizvoda u smislu finalizovanosti nije isti. Srbija izvozi kukuruz, metal, kožu i drvo u Italiju, ali uvozi maslinovo ulje, testenine, vina, odeću, obuću i nameštaj.
U svakom slučaju obim trgovinske razmene sa Italijom je veliki i transport robe je znatno olakšan činjenicom da su dve države dobro saobraćajno povezane. Činjenica da je Italija i turistička velesila je dovela do toga da Italija ima veoma razvijenu saobraćajnu infrastrukturu. Tranzitno vreme za transport robe u Italiju je stoga predvidljivo i može se kalkulistati sa velikom preciznošću.
Transport robe – Italija
Italija je gigant u pogledu transporta robe jer osim bogate tradicije i jake privrede poseduje izvanredan geografski položaj koji obuhvata Južnu Evrope ali se i proteže sve do centralne Evrope gde je koncentrisana najjača privreda. Može se reći da je geografski položaj Italije koja prirodno dominira Mediteranom doveo da se još u antička vremena u Italiji razvije jaka civilazicija, trgovina pa time zantatstvo I umetnost. U Italiji je severni deo države najbolje razvijen i to je jedan od najjačih privrednih regiona u svetu sa gradovima kao što su Milan, Torino i Đenova. Čuvena je italijanska indiustrija automobile sa brendovima kao što su Fiat, Ferrari, Pirelli koja za sobom vuče ogroman broj manjih firmi kao podizvođača delove i opreme. Italija je prestonica mode i kulinarstva.
Italija poseduje čak 7.500 km morske obale i nije čudo da ima jaku trgovačku mornaricu I veliki broj luka. Trenutno najveću svetsku kompaniju za kontejnerski brodski prevoz Mediterranean Shipping Company S.A. osnovao je Italijan. Uvoz robe u Italiju pretežno se stoga u teretnom smislu odvija morskim putem u procentu od čak 90%. Izvoz iz Italije se odvija morskim putem u procentu od 60%. Ova razlika je usled toga što Italija uvozi značajne količine masivne, teške robe kao što su naftni derivati dok izvozi uglavnom finalne industrijske proizvode koji su znatno skuplji po jedinici težine.
Železnica je uglavnom pod kontrolom države i dobro je povezana sa brojnim lukama. Za nas je zbog blizine svakako najinteresantnija luka Trst. Trst je glavno evropsko čvorište za transport robe jer je osim luke odlično povezan i železnicom sa Nemačkom, Slovenijom, Austrijom i dalje čitavom evropskom mrežom železnica.
Osim toga iz Trsta kreće Transalpski naftovod koji je je od ogromnog značaja za države centralne Evrope. On vodi do Ingolštata u Nemačkoj, a povezan je i sa Austrijom. Ukoliko bi se realizovala i trasa Panevropskog naftovoda od Konstance u Rumuniji do Rijeke i dalje do Trsta, što je već dugo godina u planu, to bi Srbiji dalo dodatne mogućnosti za transport nafte.
Italija ima odličnu mrežu autoputeva, a zanimljivo je da je ograničenje brzine na njima tokom godina variralo ne samo u zavisnosti od vrste puta, već i od toga kolika je kubikaža automobila. Logika je da jači automobili smeju da voze brže od auta sa manjom kubikažom. Razlog za ovakvu politiku je bila štednja goriva što datira još od naftne krize iz 1973. godine. Kazne za nepropisnu vožnju takođe zavise od veličine prekoračenja zabrane. Naravno, kamioni imaju sopstvena ograničenja brzine i dužine kretanja kao i u svim drugim državama. U naseljima je brzina ograničena na 50 km/h.
Izvoz u Italiju
Drumski transport robe je najčešća opcija koju domaći privrednici koriste za uvoz ili izvoz robe u Italiju. Zastupljene su sve varijante počev od direktnog prevoza, preko kombinovanog prevoza do dellimičnog utovara tj zbirnog transporta. Zbirni transport za Itaiju prevozničke kompanije obično obavljaju jednom sedmično tako što sabiraju robu od više pošiljalaca. Međutim pošto postoji veliki broj srpskih kompanija koje rade transport za Italiju ili uvoz iz Italije, praktično se i zbirni transport može dogovarati tokom čitave sedmice.
Pošto je Srbija pridruženi član Evropske unije to znači da je izvoz u Italiju moguć pod preferencijalnim uslovima tj uz carinske olakšice koje važe za svaku članicu Evropske unije. Tu se primenjuju pravila koja važe i za bilo koju drugu članice Evropske unije. Preferencijalno poreklo robe koja se izvozi iz Srbije u Italiju je potrebno dolazati kao i u drugim slučajevima, dakle potrebno je da je 50% sastojaka robe poreklom iz Srbije.
Zanimljivija trgovinska teritorija je i reeksport italijanske robe za treće države, poput Rusije ili Belorusije koje usled sankcija imaju problem da reše pitanje direktnog transporta iz Italije. Rusija je inače do najnovijih sankcija uvozila samo italijanskih vina u iznosu od preko 1,1 milijarde evra!
