Prevoz robe „od vrata do vrata“ u logistici odnosi se na metod isporuke gde se roba preuzima od
pošiljaoca (proizvođača) i isporučuje se direktno u u preduzeće primaoca. Ovaj metod uključuje jednog
prevoznika ili špeditersku kompaniju koja se bavi celokupnim procesom transporta, uključujući utovar,
transport, istovar, isporuku i carinsku proceduru.
Prevoz od vrata do vrata je pogodan za pošiljaoca, jer ne mora da brine o logistici dopremanja svoje
robe u fazama, npr do terminala ili luke. Još je veća pogodnost za primaoca robe u door-to-door
transportu, jer dobija robu na sopstvenu adresu bez opterećenja o etapama prevoza ili promeni
prevoznih sredstava, a ne mora da brine ni o carinskom postupku. Naravno, primalac robe će konačno
snositi nešto višu cenu u odnosu na druge moguće paritete transporta jer je potpuno lišen brige o tome
kako će preuzeti robu. Ona će stići na njegova vrata, tj u njegovo preduzeće ili magacin.
Unekoliko slična varijanta isporuke robe je door to terminal, tj od proizvođača (prodavca) pa do
logističkog terminala koji se nalazi u blizini primaoca. Od terminala je potrebno angažovati novi prevoz
koji će robu dovesti do „vrata“ kupca i tamo je istovariti. U oba ova pariteta isporuke prodavac tj
isporučilac robe snosi glavninu troškova i odgovornosti za robu.
Oba ova načina isporuke regulišu pariteti isporuke Incoterms. Pariteti isporuke su zapravo striktno
trgovačka pravila, ali bitno utiču i na oblik transporta robe. Paritet DDP znači isporučeno sa plaćenom
carinom i on u potpunosti odgovara uobičajenom pojmu „isporuka od vrata do vrata“. Paritet DAP znači
„isporučeno na mestu“, tj prodavac je odgovoran, snosi troškove i rizike za isporuku robe na određeno
mesto koje je tipično vrlo blizu kupca, ali kupac je odgovoran za pretovar robe, tj istovar robe i regulisanje
carinskih obaveza.
Glavna razlika između transporta od vrata do vrata – Door to door i od vrata do terminala – Door to
terminal, je lokacija krajnje tačke isporuke. Prevoz od vrata do vrata podrazumeva direktnu isporuku do
samog primaoca tj njegovog preduzeća, dok transport „od vrata do terminala“ podrazumeva isporuku
do otpremnog terminala, gde je primalac odgovoran (a i snosi troškove) za organizovanje transporta do konačnog odredišta. U Srbiji se door to terminal često koristi kada primalac robe želi da ima kontrolu
nad carinskim postupkom.
Door to door transport ima sledeće prednosti:
- Direktna dostava: Pošiljka se isporučuje bez više posrednika, kupac ne razmišlja o fazama procesa. Kupac ne mora da ima sopstevni prevoz ni u jednoj fazi niti da brine o carinskom postupku.
- Bezbednost transporta: Roba se ne prenosi između različitih transportera i posrednika. Jedan logističar, tj jedan špediter sve organizuje.
- Dokumentacija: Logistički provajder pribavlja komplet dokumentaciju za čitavu isporuku.
- Bezbednost robe: Transport od vrata do vrata je generalno sigurniji od drugih oblika transporta, pošto se roba ne prenosi između različitih vozila i lokacija.
- Ušteda vremena u organizaciji transporta: Ovo je naročito korisno za kupca, tj primaoca robe jer ne mora da razmišlja o pojednim aspektima transporta.
